ОО Никшић: Ковачевић: Крше Устав фаворизујући латиницу

За раз­ли­ку од го­то­во свих гра­до­ва у Цр­ној Го­ри, па и ши­ре гдје су већ за­вр­ше­не ак­тив­но­сти на оби­ље­жа­ва­њу град­ских ули­ца, тај по­сао у Ник­ши­ћу је окон­чан тек не­дав­но. Исти­ни за во­љу ули­це у гра­ду су има­ле име­на, али је на ма­лом бро­ју обје­ка­та та­бла са њи­хо­вим на­зи­вом би­ла ис­так­ну­та. У ло­кал­ној упра­ви прав­да­ју се да по­сао ни­је би­ло мо­гу­ће ра­ни­је од­ра­ди­ти због не­до­стат­ка сред­ста­ва. За­хва­љу­ју­ћи НВО „Форс Мон­те­не­гро“ - Фон­да­ци­ји за раз­вој сје­ве­ра Цр­не Го­ре, кроз про­је­кат пре­ко­гра­нич­не са­рад­ње Бо­сна и Хер­це­го­ви­на и Цр­на Го­ра, а у ци­љу уна­пре­ђе­ња ту­ри­стич­ке и са­о­бра­ћај­не сиг­на­ли­за­ци­је обез­би­јеђ­на су нов­ча­на сред­ства за те на­мје­не и по­сао је ре­а­ли­зо­ван. По­ста­вље­но је 238 та­бли са на­зи­ви­ма ули­ца. Не­по­сред­но при­је по­ста­вља­ња та­бли са на­зи­ви­ма ули­ца од­бор­ник Де­мо­крат­ског фрон­та Мар­ко Ко­ва­че­вић упу­тио је од­бор­нич­ко пи­та­ње гра­до­на­чел­ни­ку Ник­ши­ћа Ве­се­ли­ну Гр­бо­ви­ћу да ли ло­кал­на упра­ва и јав­не ин­сти­ту­ци­је тре­ба да афир­ми­шу члан Уста­ва Цр­не Го­ре о рав­но­прав­но­сти ћи­ри­лич­ног и ла­ти­нич­ног пи­сма та­ко што ће у прак­си, спро­ве­сти ту рав­но­прав­ност и по­ста­ви­ти на­зи­ве ули­ца, јав­них уста­но­ва и слич­но на оба пи­сма или тре­ба фа­во­ри­зо­ва­ти јед­но од пи­са­ма као што је то до са­да слу­чај. Упр­кос од­го­во­ру да ло­кал­на упра­ва не дис­кри­ми­ни­ше ћи­ри­лич­но пи­смо до­го­ди­ло се да та­бле са нат­пи­си­ма ули­ца бу­ду од­ра­ђе­не са­мо на ла­ти­нич­ном пи­сму. Ипак, не во­љом ло­кал­не упра­ве у Ник­ши­ћу су оста­ле и ста­ре та­бле са ћи­ри­лич­ним пи­смом. Та­кав слу­чај за­би­ље­жи­ли смо у Ули­ци Ива­на Ми­лу­ти­но­ви­ћа, упра­во на објек­ту у ком се на­ла­зе про­сто­ри­је ло­кал­не Ту­ри­стич­ке ор­га­ни­за­ци­је. 

Ко­ва­че­вић ка­же да је објек­тив­но гле­да­но ћи­ри­ли­ца аутох­то­но пи­смо у Цр­ној Го­ри, за ко­је је ве­за­но на­ше цје­ло­куп­но кул­тур­но на­сле­ђе, по­чев од Ми­ро­сла­вље­вог је­ван­ђе­ља, пре­ко Ок­то­и­ха па све до Гор­ског ви­јен­ца и да­на­шњих да­на. 
- Сво на­ше аутен­тич­но кул­тур­но на­сле­ђе је на ћи­ри­ли­ци. Са дру­ге стра­не ла­ти­ни­ца пред­ста­вља на­ше кон­такт­но пи­смо са дру­гим кул­ту­ра­ма. Устав Цр­не Го­ре у чла­ну 13 јам­чи рав­но­прав­ност пи­са­ма. За по­је­дин­ца, гра­ђа­ни­на, то зна­чи да мо­же да ко­ри­сти и јед­но и дру­го и да се по свом осје­ћа­ју опре­ђе­ли ко­је ће пи­смо ко­ри­сти­ти за соп­стве­не по­тре­бе. За јав­не уста­но­ве, др­жав­не ин­сти­ту­ци­је, све дру­ге ин­сти­ту­ци­је јав­ног ка­рак­те­ра, овај члан Уста­ва би зна­чио оба­ве­зу про­кла­мо­ва­ња на­че­ла рав­но­прав­но­сти. Да­кле, ни у ком слу­ча­ју, фа­во­ри­зо­ва­ње јед­ног или дру­гог пи­сма, већ упра­во спро­во­ђе­ње рав­но­прав­но­сти у прак­си. У на­шој оп­шти­ни ло­кал­на власт свје­сно кр­ши Устав, фа­во­ри­зу­ју­ћи сва­ком при­ли­ком ла­ти­нич­но пи­смо у од­но­су на ћи­ри­лич­но. Шта­ви­ше, у пи­та­њу је свје­сна дис­кри­ми­на­ци­ја ћи­ри­ли­це. Јер ка­ко друк­чи­је об­ја­сни­ти тврд­њу Ве­се­ли­на Гр­бо­ви­ћа у од­го­во­ру на мо­је од­бор­нич­ко пи­та­ње да дис­кри­ми­на­ци­је пи­са­ма од стра­не ло­кал­не са­мо­у­пра­ве не­ма, а са­мо по­ла го­ди­не на­кон то­га има­мо по­ста­вља­ње но­вих та­бли са на­зи­ви­ма ули­ца ко­је су са­мо на ла­ти­нич­ном пи­сму- ка­же Ко­ва­че­вић и до­да­је да је упр­кос ја­сном упо­зо­ре­њу од­бор­ни­ка Но­ве ло­кал­на са­мо­у­пра­ва по­ста­ви­ла но­ве та­бле са на­зи­ви­ма ули­ца са­мо на јед­ном пи­сму. 
- У по­за­ди­ни то­га, на­жа­лост, кри­је се по­ве­зи­ва­ње ћи­ри­ли­це са срп­ским на­ро­дом и срп­ском је­зич­ком за­јед­ни­цом у Ник­ши­ћу. Кроз не­га­ти­ван од­нос пре­ма Ср­би­ма у Ник­ши­ћу и пре­ма до­ми­нант­ној срп­ској је­зич­кој гру­пи у на­шем гра­ду ја­вља се и не­га­ти­ван од­нос пре­ма ћи­ри­ли­ци. У Под­го­ри­ци су та­бле на свим др­жав­ним и оп­штин­ским ин­сти­ту­ци­ја­ма на оба пи­сма, на­зи­ви ули­ца исто та­ко. Имао сам при­ли­ку да и у Бу­дви, Ко­то­ру, Тив­ту и Хер­цег Но­вом уочим исто та­бле са на­зи­ви­ма ули­ца на оба пи­сма. Исто та­ко ин­сти­ту­ци­је са ду­гом тра­ди­ци­јом по­пут Зет­ског до­ма, Цр­но­гор­ског на­род­ног по­зо­ри­шта сво­ја име­на има­ју ис­пи­са­на на ћи­ри­лич­ном пи­сму ис­ти­чу­ћи ти­ме сво­ју аутох­то­ност на овом про­сто­ру, док нај­ста­ри­јем по­зо­ри­шту у Цр­ној Го­ри, Ник­шић­ком по­зо­ри­шту је на­зив на згра­ди ис­пи­сан ла­ти­ни­цом. Не вје­ру­јем да је у пи­та­њу не­зна­ње или не­до­ста­так сен­зи­би­ли­те­та већ упра­во свје­сна дис­кри­ми­на­ци­ја и свје­сно кр­ше­ње Уста­ва од стра­не ло­кал­не са­мо­у­пра­ве- ис­ти­че Ко­ва­че­вић.
 
 
(ДАН, 21. 02. 2016.)
 



Датум: 07.03.2016
Close
Close