OO Беране: Киковић: Нећу да 
                              дочекам Мила Ђукановића

OO Беране: Киковић: Нећу да дочекам Мила Ђукановића

Данашња посјета Мила Ђукановића Беранама биће још једна у низу која ће остати упамћена као реприза његових хвалоспјева о „бољем животу“. Он је овога пута наводно дошао у својству премијера, а уствари је својом посјетом започео предизборну кампању ДПС-а у нашем граду, што је разлог више да се као предсједник СО Беране дистанцирам од његове посјете. На то ме обавезују и чињеница да је Мило Ђукановић од Црне Горе направио приватну државу у којој његова фамилија, пријатељи, кумови и тајкуни располажу са огромним новцем који су приграбили од осиромашеног народа.

Ја као предсједник Скупштине не желим да дајем легитимитет премијеру чије се богатство мјери милионима еура, и то у земљи гдје већина народа практично скапава од глади. Он засигурно не заслужује моју руку, тим прије кад се зна да је његов до јуче најближи сарадник и идеолог ДПС-а Светозар Маровић признао да је вођа криминалне групе која је пљачкала Црну Гору. Ако томе додамо да је Влада Црне Горе под диригентском палицом Мила Ђукановића признала лажну државу Косово, да је увела санкције братској Русији нашем вјековном пријатељу и добротвору, да је за савезника одабрала НАТО савез који је сијао смрт на нашим просторима, да је ударила на српски језик и наше највеће светиње Српску православну цркву, онда немам морално право да дочекам премијера који је све оне који нијесу уз њега претворио у грађане десетог реда. Знам да овако размишљају и наши грађани, јер су они на протеклиом изборима у Беранама јасно казали НЕ ДПС-у и политици Мила Ђукановића. Зато сам одлучио да будем на страни народа, а не премијера који се поиграва са народном муком.

Од када се винуо у висине власти Мило је заборавио нас и само је долазио када му требају гласови. Гласове је добијао не на програму и оствареним обећањима већ силом, новцем и обећањима, односно не силом политике него политиком силе. И ових дана када обилази у предизборној кампањи сјевер Црне Горе сјетио се да му требамо, да опет побиједи не због нас него због себе.

Кад год је врховни поглавица ДПС-а Мило Ђукановић дошао у Беране са његових усана потекла су силна обећања од којих застаје дах. Неупућени човјек је могао да помисли да се ради о човјеку који са собом носи чаробни штапић са којим може да ријеши све проблеме овога свијета. Међутим, вријеме за нама је показало да је он од избора до избора засмијавао све оне који су хтјели да мисле својом главом. Тим прије, јер су пројекати о којима је говорио представљали једну нереалну утопијску причу. Зато је данас Беране постао сиротињски град гдје једино добро живе они који су, поучени премијеровим примјером, злоупотријебили своје положаје и за себе приграбили добро које припада свим грађанима.

Зато позивам све Беранце који су вјеровали Милу Ђукановићу да се добро загледају у његове образе, јер, можда, због свих обмана уоче бар мало црвенила на његовом лицу. Ако ни због чега другог онда бар због силних отрова којима је обасипао свој обесправљени и гладни народ испред Скупштине Црне Горе у намјери да га заплаши и претвори у још веће робље. Поручујем му да га није заплашио и да ће му тај исти народ убрзо задати завршни ударац.

Морамо да знамо да су Ђукановићева обећања о оживљавању привреде остала само мртво слово на папиру, јер је у међувремену дошло до пораста броја незапослених лица, као и корисника социјалних давања. Обраћања државних челника народу Берана, међу којима су се последњих година посебно издвајала она која је уприличио ненадмашни визионар црногорске државности Мило Ђукановић, личила су на својеврсну смијурију. Он је, умјесто да саопшти да је у Беранама последњих двије деценије спроведена пљачкашка приватизација, поновљао причу да овај град, захваљујући напорима државе, иде развојним путем. Говорио је о некаквом благостању које је видио једино он и његови истомишљеници, избјегавајући да каже да је Индустријска зона Рудеш, гдје је некад радило десетак хиљада радника, претворена у гомилу старог гвожћа. Исто тако, он је промовишући програм „Посао за вас“ обећавао Васојевићима да у Беранама неће имати незапослених лица. Нажалост, све што је рекао порекло је вријеме, као што ће порећи и оно што је и овога пута изговорио у покушају да у Бернама оживи мртваца који се зове ДПС.

Но, послије свега поставља се питање да ли је Ђукановић овога пута дошао у Васојевиће обећаним аутопутем, или путничким авионом који је давно требало да слети на беранску писту. Он је још 2008. године у Беранама нагласио да ће се убрзо кренути са изградњом аутопута и да ће до априла 2009. године извођачи радова бити на радилишту. Уз то, тада је најавио активирање беранског аеродрома, помињући га у оквиру пуне валоризације региона Бјеласице и Комова, за које је казао да ће доносити приходе колико и морско добро.

Популарни „Бритва“ није стао само на тим обећањима. Он је онако великодушно најавио да ће „мозгови“ из његове партије успјети да валоризују све расположиве ресурсе и природне љепоте беранске општине и да ће ово подручје пронаћи своје мјесто на најпознатијим туристичким дестинацијама Европе. Зато се народ оправдано пита да ли ће премијер у Беране доћи аутопутем или ће долетјети из ваздуха, онако како приличи високим гостима који су урадили све да овако културно и досатојанствено тонемо у биједу, својствену најсиромашнијим земљама свијета.



Датум: 26.07.2016
Close
Close