Иницијатива ДФ и СНП: Поступак 
                                                        учлањења у НАТО иде пред Уставни суд

Иницијатива ДФ и СНП: Поступак учлањења у НАТО иде пред Уставни суд

Петнаест посланика Демократског фронта и Социјалистичке народне партије покренуло је данас поступак за оцјену уставности Закона о потврђивању сјеверноатланског уговора и протокола уз сјеверноатлански уговор о приступању Грчке и Турске са Уставом Црне Горе.

„Сматрамо да усвајање наведеног закона није спроведено у складу са Уставом као највишим правним актом, односно да није испоштована процедура коју прописује Устав Црне Горе у погледу потребне већине за усвајање овог закона због чега се исти, са становишта највишег правног акта, мора сматрати неусвојеним и не може производити правне посљедице“, наводе потписници посланици ДФ-а и СНП-а.

Садржај иницијативе преносимо у цјелости:

„На основу чл. 150 став 2 Устава Црне Горе и чл. 54 Закона о Уставном суду Црне Горе, покрећемо поступак оцјењивања сагласности Закона о потврђивању сјеверноатланског уговора и протокола уз сјеверноатлански уговор о приступању Грчке и Турске са Уставом Црне Горе.

Наведеним законом прописано је следеће :

Чл. 2 – Закона о потврђивању сјеверноатланског уговора и протокола уз сјеверноатлански уговор о приступању Грчке и Турске, а у вези члана 5 основног текста уговора, прописано је:

„Стране су сагласне да ће се оружани напад на једну или више њих у Европи или у Сјеверној Америци сматрати нападом на све њих; и да ће сходно томе, у случају таквог оружаног напада, свака од њих, у остваривању права на појединачну или колективну самодбрану признатог чланом 51 Повеље Уједињених нација, помоћи Страни или Странама које су нападнуте, предузимајући одмах,појединачно и заједно са другим Странама, мјере које се сматрају потребним, укључујући употребу оружане силе, ради поновног успостављања и одржавања безбједности сјеверноатланског подручја. Сваки такав оружани напад и све мјере предузете као резултат тог напада одмах ће бити пријављени Савјету безбједности. Такве мјере ће престати када Савјет безбједности предузме мјере потребне за поновно успостављање и одржавање међународног мира и безбједности.“

Сматрамо да усвајање наведеног закона није спроведено у складу са Уставом као највишим правним актом, односно да није испоштована процедура коју прописује Устав Црне Горе у погледу потребне већине за усвајање овог закона због чега се исти, са становишта највишег правног акта, мора сматрати неусвојеним и не може производити правне посљедице.

У члану 91 Устава прописано је да у првом гласању двотрећинском већином и у другом гласању већином свих посланика најраније након три мјесеца, Скупштина одлучује о законима којима се уређује употреба јединица Војске у међународним снагама. Недвосмислено је јасно да усвојени закон уређује питање употребе јединице Војске Црне Горе јер сходно члану 5 Сјеверноатланског уговора, напад на једну чланицу НАТО-а, се по аутоматизму сматра нападом и на остале чланице, чиме се стичу услови да те чланице одговоре чак и оружано на такве нападе. С тим у вези, за усвајање овог закона, сходно Уставу Црне Горе, било је потребно обезбиједити већину посланика коју прописује члан 91, односно двотрећинску већину у првом кругу или просту већину у другом кругу.

Предметни закон усвојен је са већином од укупног броја посланика у актуелном сазиву Скупштине Црне Горе, односно већином од 46 посланика, дана 28. априла 2017. године на Цетињу, којом приликом, гледајући са уставноправног становишта, није постојала потребна већина, односно кворум за одржавање те сједнице. Самим тим, уколико није постојао кворум, логично је да Скупштина није могла да засиједа у складу са Уставом и Пословником о раду Скупштине Црне Горе, и да су одлуке које су усвојене на таквој сједници ништавне до степена апсолутности.

Уколико би овај закон остао на правној снази то би представљало брутално кршење Устава Црне Горе и члана 91 јер није испоштована прописана процедура у погледу потребне већине за усвајање закона којим се регулише употреба оружаних снага. Надаље, то би значило и да ће свака употреба снага Војске Црне Горе, сходно члану 5 Сјеверноатланског уговора и за потребе НАТО-а, бити уставно и правно неутемељене јер нису испоштоване норме националног законодавства.

На основу свега изнијетог, закључујемо да је усвајање предметног закона спроводено у супротности са процедуром коју прописује Устав Црне Горе те предлажемо да Уставни суд после спроведеног поступка донесе следећу:

ОДЛУКУ

Утврђује се да Закон о потврђивању сјеверноатланског уговора и протокола уз сјеверноатлански уговор о приступању Грчке и Турске није у сагласности са Уставом Црне Горе.

Потписници: Срђан Милић, Данијела Павићевић, Андрија Мандић, Милан Кнежевић, Љиљана Ђурашковић, Јанко Вучинић, Предраг Булатовић, Страхиња Булајић, Славен Радуновић, Милутин Ђукановић, Вера Булатовић, Будимир Алексић, Јован Вучуровић, Марина Јочић, Милун Зоговић.

ИН4С, 05.06.2017.




Датум: 05.06.2017
Close
Close