ДФ са институцијама културе: У понедељак 
                                                протест због дискриминације ћириличног писма

ДФ са институцијама културе: У понедељак протест због дискриминације ћириличног писма

„Ових дана, на крају школске године, када се издају школска свједочанства и друга документа, они који траже да се та свједочанства издају на ћириличном писму суочавају се са проблемом јер од стране директора, секретара школа и разредних старјешина добијају ступидна и лажна објашњења да нијесу технички опремљени, да немају формуларе, да родитељи то морају да купе у књижарама, а кад ови оду да то траже у књижарама – тога, наравно, нема“, казао је на данашњој ванредној прес-конференција НСД-а поводом дискриминације ћирилице Будимир Алексић, члан посланичког клуба НСД-а.

Према његовим ријечима, све се ради да се избјегне законска и уставна обавеза да се испоштује равноправност ћириличног и латиничног писма и најавио протестни скуп овим поводом, у понедељак, 19. јуна, испред Министарства просвете Црне Горе, са почетком у 12.00 часова.

На скупу ће, како је казао Алексић, бити представници политичких странака које припадају Демократском фронту, културних и научних установа, невладиних организација које тај проблем осјећају као свој. Он је додао да позив за скуп важи и за све политичке странке и невладине организације, које су за слободу, равноправност и поштовање људских и грађанских права.

„Ако се власт декларативно залаже оза ЕУ, европске стандарде и вриједности, онда уз то не иде ова брутална дискриминација која се спроводи у образовном систему Црне Горе„, нагласио је Алексић.

Захтјев министру просвете

Посланици ДФ-а су данас упутили захтјев министру просвете да, сходно законским нормама, изда јасно и недвосмислено упутство или препоруку директорима, секретарима школа и другом школском особљу да се омогући онима који желе свједочанства на ћирилици да то и добију.

Поред Алексића који се обратио у име НСД-а, коституента ДФ-а, на данашњој конференцији говорили су и Владислав Бојовић, члан Предсједништва ДНП-а и функционер ДФ-а, Јелица Стојановић, професор на Одсјеку за српски језик и књижевност Философског факултета у Никшићу и предсједник Матице српске – друштва чланова у Црној Гори, као и Гордана Крцуновић, предсједник Црногорско-руског културног центра „Свети Георгије“ и професор на одсјеку за философију Философског факултета у Никшићу.

Крцуновић: Свједочансва о успјеху – свједочанства о кршењу права

Гордана Крцуновић обратила се, како каже, у име НВО коју заступа, али и у име многобројних родитеља који ових дана покушавају да остваре право – свједочанства штампана на ћирилици.

„Свједочанства о успјеху наше дјеце постају свједочанства о кршењу наших уставних права, као и истовремено о образовном неуспјеху и културолошком дебаклу савременог црногорског друштва“, нагласила је она.

Стојановић: На дјелу широка дискриминација

„Најновији моменат у вези са издавањем свједочанстава на ћириличном писму дио је једног ширег контекста једне дубоке дискриминације“, казала је проф. Јелица Стојановић, истичући да се дискриминација спроводи над онима који су се опредијелили да им српски буде матерњи језик, што траје већ годинама.

„Многим овим дискриминацијама крши се Устав Црне Горе (…) Ако је неки језик у службеној употреби, то значи да треба омогућити све домене службене и јавне, осим личне, а свједоци смо да је данас српски језик, уопштено, у Црној Гори потпуно елиминисан и скрајнут“, казала је Стојановић.

Она је нагласила да је Црна Гора прва православна земља која прелази са латинице на ћирилицу – то је, како каже, јединствен примјер у свијету, чиме Црна Гора потире своју вјековну историју.

Бојовић: Министар да се огласи колико је данас

Владислав Бојовић је нагласио да министар просвете Дамир Шеховић треба да се огласи, колико је данас, овим поводом.

„Позивамо министра да саопшти да ли се овај најновији облик затирања ћирилице и манипулације свједочанствима лично наложио, или је ту наредбу добио од премијера Душка Марковића“, нагласио је Бојовић, додајући да су дјеца која користе ћирилицу принуђена да остваре своја права кроз посебан понижавајући захтјев, чиме се креира амбијент сегрегације.

ИН4С, 15.06.2017.



Датум: 15.06.2017
Close
Close