Алексић: Смјену ректорке УЦГ треба посматрати 
                                                                                     као сукоб двије фракције Удбе

Алексић: Смјену ректорке УЦГ треба посматрати као сукоб двије фракције Удбе

Смјену ректорке УЦГ треба посматрати и тумачити као сукоб двије фракције злогласне и злочиначке црногорске Удбе која од 1945. године контролише читави друштвени систем у земљи  и све овдашње државне институције, па наравно и Универзитет, који од свог оснивања никада није био, нити је данас, аутономна установа високог образовања. У последњих пар седмица свједоци смо једне перфидне обмане чија је суштина у покушају да се сукоб бивше ректорке и Владе Црне Горе представи као удар власти на аутономију Универзитета, чиме се овдашњој јавности жели продати рог за свијећу и пласирати брутална неистина да је УЦГ све до поменутог сукоба био школски примјер аутономије на коме није било партијског запошљавања и чије ректоре није постављала власт искључиво на основу критеријума „морално-политичке подобности“ а у последњих двадесет година искључиво на основу беспоговорне оданости црногорском идеолошком пројекту. 

И не само што се сукоб Удбиних кадрова и кланова жели представити као сукоб осионе власти и аутономне установе, него се иде дотле да се смјена ректорке и неизбор њеног тима представља као „удар на Србе“ и као антисрпска политика. Тако тумачење нам даје за право да закључимо да црногорска хипокризија заиста нема граница. Заговорници таквих минхаузеновских теза узалуд покушавају да бесрамно понижавају интелигенцију Србима у Црној Гори који добро знају да је потпредсједница НВО Дукљанске академије и припадница секте распопа Дедејића, госпођа Војводић, брутално, лењинистички и потпуно незаконито (што је и суд потврдио) прије годину и по дана протјерала са УЦГ водећег српског интелектуалца у Црној Гори – проф. др Богољуба Шијаковића, само зато што је припадник српског народа и што није припадник њене партијске формације. Осим тога, за вријеме трајања њене комесарске управе универзитетом ниједан Србин није могао добити посао у тој институцији, нити је могао бити унапријеђен у више звање.

А о аутономији УЦГ под њеном управом зорно свједочи и чињеница да су двојица њених фанова – проф. др Живко Андријашевић и проф. др Горан Баровић (декан Филозофског факултета у Никшићу) недавно оставили без посла др Васиља Јововића искључиво због његове политичке неподобности, а његове часове на студијском програму за историју Филозофског факултета у Никшићу додијелили једном историчару који по овдашњим телевизијама хвали актуелну црногорску власт. Постоји још сијасет оваквих и сличних примјера који потврђују да је бивша ректорка са својим сарадницима Универзитет Црне Горе била у потпуности ставила у службу црногорског идеолошког пројекта, и да су припадници српског народа на том универзитету били брутално дискриминисани. 

Нико од Срба, наравно, нема илузију да ће се смјеном ректорке Војводић било шта промијенити у правцу деполитизације и демократизације ове установе. Ситуација на УЦГ, и уопште у друштву, промијениће се тек након смјене власти која на руководећа мјеста у свим институцијама поставља и смјењује своје послушнике. А што се тиче актуелног спора између ректорке и Владе ријеч је једноставно о клановско-интересном сукобу у коме се показује да је удбашко зло почело да једе само себе.   



Датум: 04.10.2017
Close
Close