ОО Будва: Божовић: Ми славимо ослободиоце, 
                                                                   а Шуковић окупаторе

ОО Будва: Божовић: Ми славимо ослободиоце, а Шуковић окупаторе

Менаџер Општине Будва и члан Одбора за прославу јубилеја стогодишњице ослобођења Будве у Првом свјетском рату Мило Божовић истакао је да је прослава тог јубилеја дуг према свима онима који су положили своје животе за слободу.

Он је реаговао на текст „У славу окупације – аутошовинистичка фарса“ аутора Дарка Шуковића.

– Шовиниста Шуковић је промашио тему кад је својим текстом на увриједљив начин изнио низ оптужби на рачун будванског Одбора за прославу 100 година од побједе у Великом рату и 100 година од ослобођења Будве. Расправљајући о историјским чињеницама везаним за вријеме Великог рата, господин Шуковић наводи примјере који њему одговарају како би свој бућкуриш текст учинио увјерљивијим, а прославу 100 година од побједу у Првом свјетском рату представио као накардну. Он се представља у исто вријеме, као историчар, стручњак за Уставно право и дежурни душебрижник. Његова игра са историјским чињеницама и тумачење историјских догађаја из перпективе данашњих дешавања, по природи и методу науке погрешна, проткана је мржњом којом одише његово обраћање јавности али и сваки његов додворнички јавни наступ, казао је Божовић.

Наравно, навео је он, Шуковић се први јавио, да у своје име, као велики борац за Црну Гору, а посебно њену власт, стане у одбрану државе коју овом прославом нико и не напада, која је наша барем толико колико је и његова.

– Господин Шуковић као да не зна да ми прославом славимо хероје који су се борили за Боку, за праву Црну Гору и за испуњење вјековне жеље за уједињењем док се он у тексту залаже да смо требали да подржимо даљу и трајну капитулацију и да затремо ослобођење. Шуковић је „потегао“ своје оружје и „испалио“ познате шовинистичке хице према њему омиљеној мети, односно ономе што он мисли да је мета. Потреба да се пронађе непријатељ надјачала је његову самоконтролу. Али, чисто да се зна, био је први као што је увијек био први да увриједи, да покуша да понизи и да подржи истрајавање на капитулацији и сарадњи са непријатељима били они Аустроугари или други, казао је Божовић.

Не желимо, додао је он, да улазимо у полемику са господином Шуковићем,јер се и није бавио суштином рада Одбора.

– Не може се он свађати са Одбором, јер он има намјеру да сабира и да окупља, а не да дијели шта пропагира Шуковић, а надасве наш Одбор има обавезу да подсјети јавност какве су жртве наших преци поднијели, мучили се, разболијевали и гинули, не би ли се све јужнословенске земље, послије вишевјековног ропства заувијек ослободиле од окупатора, поштујући идентитет и опредјељења свих грађана Црне Горе, а нарочито Боке. Потомци тих предака припадају данас различитим политичким опцијама, некада на супротном полу политичког спектра, али они не желе да поричу дјела њихових дједова и прадједова. Одбор нема намјеру да задире у њихове ставове, већ их је позвао да се јаве како би судбине и јуначка дјела њихових предака сачували за сва времена, истиче Божовић.

Очекује ли, упитао је он, можда господин Шуковић да заборавимо своје најближе, да их прозовемо издајницима, зато што се нису одазвали војном позиву аустроугарске војске или су из ње дезертирали, ризиковали своје животе и животе својих породица, да би се прикључили црногорској и српској војсци, и гинули и страдали широм Балкана и на источном и западном фронту, а све зарад додворавања тренутној, дуготрајној, али пролазној званичној политици.

– Насупрот нама Шуковић се чуди што Бокељи нису признали и подржали капитулацију и што је данас не славе! Очигледно је да је господин Шуковић промашио тему, јер се Одбор не бави оцјеном уставности аката Подгоричке скупшине, међудинастичим и међудржавним трвењима и сукобима, него истицањем појединачних заслуга официра, војника, политичара и обичних људи, Црногораца и Срба са простора Боке и Црне Горе. Треба ли подсјећати поново да су толико често понављани наводи о неиспаљеним мецима апсурдни, јер би онда требало рећи да су Аустроугари добровољно повукли из Црне Горе и Боке, а не под притиском Јадранских трупа. Када је 22. октобра 1944. године ослобођена Будва ниједан метак није опаљен, па се тај дан, када су партизанске јединице ушле у град још увијек слави као дан ослобођења и Дан Будве. Може ли ико рећи, да партизани нису ослободили Будву и да ли ће Шуковић бити и против те прославе? Због свега – позивамо вас да се саберемо и да заједно на величанствен начин прославимо највећи од свих јубилеја – 100 година поноса и славе од кад се преко 500 Будвана јавило у рат за ослобођење од којих су многи дали своје животе нашу слободу, закључио је Божовић.

ИН4С, 24.04.2018.



Датум: 24.04.2018
Close
Close