Бечић понавља отрцане
                                                                 фразе Дарка Пајовића

Бечић понавља отрцане фразе Дарка Пајовића

Као један од невино оптужених од стране режима Мила Ђукановића, разочаран сам  последњим јавним иступом Алексе Бечића. Пошто та особа није до сада осудила прогон младих људи из ДФ и Нове српске демократије од стране власти, он је последња адреса која треба да се бави ситуацијом и кадровањем у нашим политичким организацијама. Потпуно разумијем да је досадашња његова каријера обиљежена разбијањем странака којима је припадао и које су га учиниле одборником, портпаролом и јавном личношћу, али, што се тиче ДФ-а и Нове српске демократије, не мора да улаже никаквог додатног напора и да нам препоручује властити рушитељски таленат, јер ми нисмо као он. Разликујемо се као бића и не резонујемо на исти начин као наши вршњаци који су се одрекли принципа традиционалне Црне Горе, и који су вјеровали да ће тим путем доћи до властитог циља.

Ми никада не би пристали да заборавимо ко смо, како би постали ,,млади и пожељни“ покајници који ће се кроз нову странку борити против свега онога за шта смо се залагали у претходној. Свакако нам не пада на памет да једину српску националну странку, у Скупштини Црне Горе, учинимо безличном како би је подесили за коалицију са онима који нису у свом програму и властитом увјерењу одустали ни за милиметар, а очигледно партнерство условљавају програмским измјенама странака које су припадале некадашњем Блоку за заједничку државу. Разумијем да су ондашњим ревидирцима са Голог отока тортуром мијењали политичка увјерења, али не постоји рационално објашњење да неко данас „добровољно“ одустане од себе. Један од водећих српских интелектуалаца професор Мило Ломпар је у свом чувеном  дјелу „Дух самопорицања“ прецизно објаснио разлоге и мотиве за овако нечасно поступање.  

И када смо већ код побједа, подјела и пораза, није на одмет подсјетити да су изборне листе које су носиле име Алексе Бечића до сада претрпјеле више пораза него све листе које су носиле име лидера ДФ. Ако се порази персонализују, на чему инсистира Бечић, онда је он, мјерен том мјером, највећи губитник на опозиционој сцени. Дакле, није се остварило оно што је обећао, да је услов за рушење Ђукановића - претходни нестанак партије из које је он настао. После пропасти формуле „Побједе, а не подјеле“, сада је уведен и нови спасоносни међукорак по коме треба да нестану и друге партије које су припадале Блоку за заједничку државу. Када се крене тим путем, онда није проблем у трајању политичара или организације, већ у томе да ли је неко издао себе или не. А када издаш себе, издаћеш и колеге из опозиције, зато је најбоље не дијелити сувишне савјете које смо раније чули и од Дарка Пајовића. А сви знамо како се та прича завршава. 




Датум: 04.06.2018
Close
Close