ДФ Бијело Поље: Партијска 
                                                              запошљавања окупирала Црну Гору

ДФ Бијело Поље: Партијска запошљавања окупирала Црну Гору

“Гдје су подобни валидни, а способни невалидни, држава је инвалидна.” је  афоризма чувеног црногорског аутора који најбоље и најкраће описује наше друштвено стање. 

Можда овај афоризам није аутор писао за ово вријеме и за ове људе али је саопштио заиста велику истину. Најсвјежија потврда и то у у култури, области у којој озбиљне државе дају све од себе да одскоче и дају квалитет више. Само један примјер од бројних, нажалост – чувена манифестација Ратковићеве вечери поезије. Манифестација са традицијом дугом готово пола вијека је због свог значаја наметнула идеју да се конституише и јавна установа од посебног значаја – и конституисана је. Али, за шта је искоришћена та установа остаје једно од питања које лебди својом комплексношћу… Ми ћемо само указати на дрскост која се тиче џепова пореских обвезника и однос владајуће гарнитуре ка томе. 

Наиме, манифестација која траје три дана као и програми које је ова установа реализовала остваривани су на највећем могућем нивоу са једним стално запосленим и са пар људи који су повремено ангажовани, тако да је буџет за зараде и накнаде по уговорима о дјелу ангажованих на реализацији програма био цца 15.000,00 еура. Од последњих локалних избора, међутим, ствари су се потпуно промијениле… Очито је неко видио начин да ову установу може да искористи као параван за запошљавање лојалних партијских апартчика и ухљеба без обзира да ли они могу, и да ли доприносе квалитетнијем раду и уопште културним дешавањима у овом граду. Тако да је човјек, бивши директор Центра за културу кога Бјелопољци памте као директора са најлошијим резултатима у историји тог центра, професор језика који није имао жељу да се врати назад у учионицу кад није дошло до његовог поновног избора након праве личне и партијске агоније, нашао своје ухљебљење у ЈУ “Ратковићевим вечерима поезије”. Као једини памтљив његов резултат у култури овог града је то што је успио да у вријеме свог директоровања Центар за културу буде искључен са електродистрибутивне мреже – у сред зиме.

Посљедњи потез  власти да директора основне школе из Бистрице “ни кривог ни дужног” што се тиче дјелатности културе доведу за помоћника директора ЈУ “Ратковићевих вечери поезије” је очито само наставак праксе посматрања институција као начина да се реванишрају својим партијским војницима, јер не вјерујемо да је овај посљедњи потез направљен због “доброг” познавања енглеског језика, или…

Наиме, док су им пуна уста приче о грађанској држави у једном мултиетничком граду какво је Бијело Поље, сад имамо ситуацију да од седам запослених у овој јавној установи свих седам буду Муслимани или Бошњаци, зависно како се ко од њих већ изјашњава. И сад некако нам изгледа најприкладнији афоризам истог црногорског аутора који такође садржи велику истину: 

“У средини гдје је етничко испред етичког, човјек је позади”

Да не мислимо само негативно, изразићемо наду, на крају, да ће ЈУ “Ратковићеве вечери поезије” са седам пута већим буџетом само за плате (који је сад кошта грађане  цца 90.000 умјесто 15.000) остварити пропорционално квалитетнији програм у сопственој организацији. 




Датум: 06.02.2019
Close
Close