Правни или институционални оквир у Црној Гори може значајно помоћи ефикаснијој борби против организованог криминала и корупције, али постоји потреба за видљивим резултатима и чврстим доказима о процесуирању, посебно када су у питању високопозициониране личности. Засад нема података да је покренут неки озбиљнији поступак у том правцу, оцијењено је у новом извјештају Савјета Европе.
У посљедњем сету извјештаја о ситуацији у Црној Гори, који је половином јануара усвојио Комитет министара Савјета Европе, заједо са формалном одлуком да се посљедњој чланици СЕ (приступила 2007) укине постпријемни мониторинг, пише да у досадашњем процесу испуњавања свих услова проистеклих из чланства у СЕ Црна Гора још није ријешила питања надзора парламента над органима извршне власти, примјене закона који третирају корупцију, забране дискриминације, политичке независности судија и тужилаца, слободе медија и изборног закона.
Након одлуке Комитета министара о укидању постпријемног мониторинга рјешевање отворених питања између Црне Горе и Савјета Европе прешло је на ниво дијалога, али, упркос томе, остају неке неиспуњене обавезе, од којих за поједине није одређен рок, али за поједине, ипак, јесте.
Према извјештају Секретаријата Савјета Европе за период од августа 2009. године до новембра 2010. године, на основу којих је Комитет министара донио одлуку, од званичне Подгорице се тражи да „што је прије могуће" ојача капацитете Скупштине Црне Горе и њен буџет, као и да хитно спроведе мјере из области заштите од свих облика дискриминације.
Под ознаком „није испуњено", наводи се обавеза око закона о избору одборника и посланика, који је требало ускладити са стандардима Савјета Европе.
Изборно законодавство захтијева амандмане да би било у складу са Уставом. Заједничко мишљење Венецијанске комисије и ОЕБСа објављено је у јуну 2010. године и продато Скупштини. Предлог закона није добио већину у септембру, а главна спорна питања су аутентична заступљеност и право гласа. Предлог није укључио реформу система подјеле мандата наводи се у тексту извјештаја.
Реформа система подјеле мандата, према којој би се посланичке функције давале сходно редосљеду са изборне листе за коју су грађани гласали, а не по одлуци врха партије, један је од захтјева ЕК.
Црна Гора је формално постала дио Савјета Европе у мају 2007. године, годину дана након што је постала самостална држава, и тада је добила прецизну листу услова које треба испунити, да би био постигнут политички прогрес који највећа паневропска организација жели да види.
Правни оквир је сада углавном усвојен, релевантне конвенције Савјета Европе ратификоване, а већина неопходних институција формирана. Правни и институционални оквир може значајно помоћи ефикаснијој борби против организованог криминала и корупције, Постоји потреба за видљивим резултатима и чврстим доказима о процесуирању, посебно када су у питаљу високопозициониране личиости. Превентивна и координациона улога Управе за антикорупцијску иницијативу и Националне комисије може бити ефикасна. Међутим, њихова структура, мандат и функционисање не дозвољавају независну процјену владине политике у борби против корупције. Постоји потреба за кредибилним остваривањем транспарентности и интегритета у јавним условима, као и за ефикасним и независним евалуацијама примјене и утицаја антикорупцијских мјера, истакнуто је у извјештају Савјета Европе, који се у цјелости може наћи на званичној интернет презентацији те паневропске организације.
Мада је корупција једно од горућих политичких питања, усљед чега скоро сваки извјештај о напретку чији су аутори представници Европске комисије или Савјета Европе указује на потребу да се процесуирају извршиоци кривичних дјела и на највишем нивоу, то је досад имало мало ефекта. Најкрупније рибе засад су били посланик ДПС-а и предсједник општине, и то у афери „Завала", али нема процесуираних министара нити руководилаца најмоћнијих политичких структура, иако су они скоро свакодневно са разних адреса оптуживани за разна кривична дјела.
Такође, у извјештају који је представљен Комитету министара наводи се и да је потребно да се побољша приступ информацијама, што би истовремено помогло унапређењу транспарентности владавине у Црној Гори.
Закон о слободном приступу информацијама примјењује се са неодређеним резултатима. Упркос побољшањима у примјени од стране власти, и даље постоје тешкоће које се односе на компликоване и дуготрајне процедуре, али и на ћутање администрације на захтјеве у неким осјетљивим областима попут приватизације, јавних набавки, финансијских трансакција, инвестиција, буџета и имовине, оцјењују аутори извјештаја.
Из Савјета Европе упозорили су и на статус црногорских медија и новинара, уз оцјену да се угрожава слобода изражавања. Уочено је да је на листи Репортера без граница Црна Гора забиљежила пад од 27 мјеста.
Напади на новинаре, вербални и физички, као и кривични и парнични поступци против њих и даље су изазов за слободу изражавања у Црној Гори. Медијска организација југоисточне Европе осудила је пријетње које су наводно примили црногорски новинари у септембру 2010. године
(ДАН, 07. 02. 2011.)