Евентуално учлањење Црне Горе у НАТО биће још само један, велики, намет за грађане, не само за ове већ и будуће генерације, оцијенио је потпредсједник Нове српске демократије Страхиња Булајић.
Коментаришући изјаву генералног секретара НАТО-а, Јенса Столтенберга, да ће Црна Гора након што постане дио Алијансе, бити посвећена циљевима и обавезама као и остале чланице, што значи да ће издвајати два одсто БДП-а годишње за одбрану, Булајић је рекао да би, уколико БДП у Црној Гори износи 3,5 милијарди, то значило да би годишње издвајање било око 70 милиона еура.
Булајић је рекао да би за десет година, под условом да стопа издвајања остане на два досто, то износило "за Црну Гору фантастичних 700 милиона еура".
"Уколико дође до евентуалног учлањења у НАТО, то ће бити само још један, и те како велики, намет на ионаку презадужену „главу становника“, не само ове генерације, већ и генерација наших праунука. У случају пуноправног чланства, власт ће императивно и по сваку цијену морати да обезбиједи тих 70 милиона", рекао је Булајић агенцији МИНА.
Он је казао да је питање висине БДП-а у Црној Гори веома дискутабилно и да према званичним подацима, БДП у Црној Гори износи око 3,5 милијарди еура.
"Вјерујем да је БДП и већи узимајући у обзир да се тзв. „сива економија“ креће и до 40 одсто и много чега другог. Уколико БДП у Црној Гори заиста износи 3,5 милијарди то би значило да би годишње издвајање износило око 70 милиона еура, односно двоструко више од садашњих издвајања за одбрану", рекао је Булајић, који је посланик Демократског фронта.
Како је казао, ако је ишта у свему томе добро то је што би, евентуалним учлањењем у НАТО, јавност коначно сазнала колико реално износи БДП, јер за разлику од грађана који се свакодневно обмањују, власт не би смјела да доводи у заблуду своје налогодавце.
"Само, питање је шта би грађани добили за тај износ. Не вјерујем да би припадници Војске Црне Горе добили веће плате, станове и побољшали свој стандард, али сасвим сам увјерен да ће добити могућност да ратују и гину за туђе интересе и то о трошку својих грађана", казао је Булајић.
Он је оцијенио да је то велико оптерећење за црногорски буџет.
"Треба имати у виду колико се у малој Црној Гори за тих најмање 70 милиона еура на годишњем нивоу може направити дјечјих вртића, школа, болница, колико би се могао поправити положај дјеце и особа са тешкоћама у развоју, поправити статус пензионера и инвалида и друго", казао је Булајић.
Према његовиом ријечима, није тешко процијенити шта би могло за десет година са тим новцем да се уради у Црној Гори.
"Оно што је сада најмање потребно Црној Гори, имајући у виду њен социјални, економски па и политички статус, је издвајање новчаних средстава за улазак у такву агресивну и офанзивну алијансу која се користи као инструмент у сукобу цивилизација", оцијенио је Булајић.
Булајић је казао да је општа позната чињеница да је, на примјер од почетка окупације Авганистана, а "под патронатом окупационих снага, на десетине пута увећана производња и трговина разним опијатима у тој земљи".
"Финансијским средствима из тајних фондова ЦИА-е, добијеним од тих и сличних послова у другим земљама, финансира се успостављање, организовање и активности различитих НВО, такозваних слободних интелектуалаца, одређених доносилаца одлука, појединих новинара и других из арсенала „домаће НАТО агентуре“", казао је Булајић.
Према његовој оцјени, ни садашња црногорска власт није без искуства када су у питању различите шверцерске активности. "Очигледно је да је она показала изузетну ефикасност и када је у питању задуживање сопствених грађана и повећавање укупног дуга земље".
"Задуживање је константа економске политике, па вјерујем да ће се власт опредијелити и за тај, већ провјерен рецепт", рекао је Булајић.
(Вијести, 15.06.2016.)