Ништа више није могло обесмислити парафирање тога споразума као избори у Тивту, који су били најнерегуларнији досад, потпомогнути и уређајима за електронску идентификацију чију неучинковитост и злоупотребу је ДФ открио и предочио јавности. Они који су ушли у колаборацију са режимом Мила Ђукановића и, по свему судећи, очајнички желе да буду дио Владе су свјесни да се проблем не може ријешити „преко ноћи“, али изгледа да су интереси појединих амбасада НАТО држава и фотеље прече. Ту владу, коју они лицемјерно називају „владом изборног повјерења“ треба назвати правим именом -  влада Мила Ђукановића у коју улази посрнула и издаји склона опозиција. Трагикомедија од постављања рокова и „ултиматума“ које су преговарачи потенцирали је срушила све рекорде обесмишљавања тих потеза, ваљда зато што би учинили апсолутно било шта само да се не нађу са ДФ-ом и народом на, једино исправном путу који је ДФ трасирао 27. септембра прошле године. Тако да свако понижење и апсурд политичког дјеловања које приреде себи неће изгледа моћи да их одвоји од Миловог загрљаја.