Дан државности Србије празнује се на Сретење, 15. фебруара, као спомен на дан када је на збору у Орашцу 1804. године подигнут Први српски устанак и дан када је у Крагујевцу 1835. потврђен први Устав Кнежевине Србије.
Поводом Дана државности, председник Србије Борис Тадић положиће венац на гроб Незнаног јунака на Авали.
Биће одата пошта српским устаницима и вођи Првог српског устанка Ђорђу Петровићу Карађорђу.
Обележавање 207. годишњице Првог српског устанка почело је литургијом у цркви Вазнесења Господњег у Орашцу, коју служи владика шумадијски Јован
После литургије, у Марићевој јарузи, одакле су устаници кренули у борбу против турског освајача, биће одржан помен, а на спомен-обележје српским јунацима биће положени венци.
Поводом Дана државности и Дана Војске Србије, јуче је са Савске терасе Београдске тврђаве извршена почасна паљба.
У Србији се 15. фебруар слави као сећање на 1804. годину када је у Орашцу почела борба за ослобођење од Турака, као и на 1835. годину, када је Скупштина у Крагујевцу прогласила први Устав Србије, такозвани Сретењски устав.
Сретењски устав је један од првих демократских устава у Европи, чији је творац Димитрије Давидовић, учени Србин из Аустрије и књажев секретар. У њему су биле изражене потребе српског друштва за еманципацијом, разбијањем феудалних установа и аутократске владавине.
Устав је рађен по узору на француске уставне повеље од 1814. и 1830. године и белгијски устав од 1831. године. Због значаја тог устава, Скупштина Србије је 10. јула 2001. године одлучила да Сретење буде Дан државности.
(РТС, Политика, 15. 02. 2011.)