Веома мали је број општина које на својој територији имају локалитете изузетних природних и еколошких потенцијала као што то има општина Никшић. Довољно је поменути језера Крупац и Слано, Горњепољски Вир, Блаце, планину Лукавицу, Краљев забран и Парк шуму Требјеса. Тренутно стање на наведеним локалитетима је забрињавајуће, а најизраженије свакако на подручју Парк шуме Требјеса која се малтене налази у самом центру града. Иако је тај локалитет због својих природних карактеристика великог научног значаја и етнографске вриједности одлуком локалног парламента прије 11 година стављен под заштиту "као посебни природни предио", мало тога је предузето на његовом уређењу и очувању. О томе какво је стање на Требјеси најбоље могу посвједочити пензионери којима је то једино и најближе излетиште, али и спортисти рекреативци и други грађани који слободно вријеме користе за шетњу. Иначе, иако заштићена као споменик природе Требјеса се у Нацрту просторног плана не помиње као заштићено подручје. Нацртом се тврди, да је Никшић "еколошки и економски неосјетљиво подручје", па стога у њега треба базирати загађујућу или, како се каже, "индустрију са озбиљним утицајем на животну средину".
Према ријечима Јанка Милатовића, предсједника ОО Нове српске демократије, Видов поток, Горњепољски Вир су феномени природе, какви се могу ријетко гдје видјети.
- Не можемо заборавити и Aрборетум у Грахову, али ни парт шуму Требјеса. Ипак мало је урађено на валоризацији и промоцији тих потенцијала како би ти предјели постали интересантни за многе научне експедиције, љубитеље природе и студенте. Све то неизводљиво је док немамо инфраструктуру и адекватне приступне путеве којима би се могло комотно доћи до тих објеката. Општина Никшић и држава би морали порадити на томе да очисте смеће које "краси" те објекате - каже Милатовић, додајући да би невладине организације, политичке партије, али и грађани требали да се укључе како би сви заједно порадили на заштити животне средине.
 

 

(ДАН, 04. 04. 2011.)