За­те­че­ни усло­ви­ма у ко­ји­ма жи­ве мје­шта­ни Гор­њих Ро­га­ма, нај­го­рим ма­ка­да­мом ко­ји им је је­ди­ни пут до ку­ће, ло­шом стру­јом, не­до­стат­ком во­де, од­бор­ни­ци су на­ве­ли да је то нај­бо­љи до­каз од­но­са под­го­рич­ке вла­сти пре­ма гра­ђа­ни­ма. 

- Ако Ми­о­мир Му­го­ша, гра­до­на­чел­ник, мо­же из­дво­ји­ти де­се­ти­не хи­ља­да еура за те­ле­фон­ске ра­чу­не ње­го­ве слу­жбе мо­же и гра­ђа­ни­ма гра­да на чи­јем је че­лу обез­би­је­ди­ти основ­не усло­ве за жи­вот. За ас­фал­ти­ра­ње тре­ба нај­ви­ше 30 хи­ља­да еура, а за не­по­треб­не ства­ри не­ми­ли­це си­па­ју но­вац. До­ма­ћин­ста­ва у Гор­њим Ро­га­ми­ма, на све­га шест ки­ло­ме­та­ра од гра­да, у ви­ше не­го ло­шим усло­ви­ма од­га­јају 600 ова­ца, го­ве­да, про­из­во­де здра­ву хра­ну а ни­ко не ма­ри за то. Не­вје­ро­ват­но је да им ни­ко за ово­ли­ко времена ни­је од­го­во­рио ни на је­дан за­хтјев, бар да има­ју об­зи­ра пре­ма тру­ду гра­ђа­на – по­ру­чи­ли су од­бор­ни­ци Ми­о­драг Бе­шо­вић и Ду­шко То­ма­ше­вић.

Мје­шта­ни су ре­кли да ни­ка­кву по­моћ од Мје­сне за­јед­ни­це Ро­га­ми ни­је­су до­би­ли што је, оцје­њу­ју од­бор­ни­ци, још јед­на чи­ње­ни­ца ко­ја иде у при­лог тврд­њи да су пред­сјед­ни­ци МЗ про­ду­же­на ру­ка вла­сти, а за­јед­ни­це шта­бо­ви ДПС-а.

- Ни­ка­ве по­мо­ћи мје­шта­ни ни­је­су до­би­ли од МЗ ни­ти се пред­сјед­ник укљу­чи­вао ка­ко би ли им по­мо­гао да до­би­ју ас­фалт, а за све ври­је­ме док ша­љу за­хтје­ве ру­ко­во­ство мје­сне за­јед­ни­це се ни­је ми­је­ња­ло. Из­гле­да да вла­сти та­ко од­го­ва­ра, др­же љу­де од ко­јих они има­ју ко­ри­сти, не гра­ђа­ни. Ко­ли­ко мо­же­мо као опо­зи­ци­ја тру­ди­ће­мо се да по­мог­не­мо гра­ђа­ни­ма, да по­ста­вља­мо од­бор­нич­ка пи­та­ња, да из­вр­ши­мо при­ти­сак ко­ли­ко мо­же­мо да до­би­ју ас­фалт, во­ду. Љу­ди же­ле да се вра­ћа­ју на се­ло, у род­но мје­сту али уз ове усло­ве не­ма им оп­стан­ка – по­ру­чи­ли су од­бор­ни­ци.

Ста­нов­ни­ци Гор­њих Ро­га­ма пак твр­де да је ја­сно као дан да их из­бје­га­ва­ју из по­ли­тич­ких раз­ло­га. Ка­жу, уви­јек су би­ли опо­зи­ци­о­но се­ло и то­ме пла­ћа­ју да­нак. У Пи­пе­ри­ма и Ку­чи­ма се ра­ди во­до­вод, за ин­фра­струк­ту­ру у При­че­ље из­дво­је­но је 800 хи­ља­да еура, а у Гор­ње Ро­га­ме ни еуро ни­је уло­жен. Јед­на пе­ти­ци­ја сти­же дру­гу, мо­ле за ас­фалт а на­да­ју се да ће не­ка­да до­би­ти и пи­ју­ћу во­ду као и нор­мал­ну стру­ју. 

- На­ма чак ни­је­су од­го­во­ри­ли ни на пе­ти­ци­је, у ок­то­бру про­шле го­ди­не пи­са­ли смо Ми­о­ми­ру Му­го­ши, гра­до­на­чел­ни­ку, Ми­о­ми­ру М. Му­го­ши, се­кре­та­ру за ко­му­нал­не по­сло­ве, На­ди Му­го­ши, ди­рек­тору Аген­ци­је за из­град­њу и раз­вој... Не зна­мо шта ви­ше да ра­ди­мо, да бар има­мо нов­ца ску­пи­ли би­смо из­ме­ђу се­бе и на­пра­ви­ли пут. У пи­та­њу је по­ли­ти­ка, очи­глед­но је, из­гле­да да ов­дје има пре­ма­ло гла­са­ча да би ула­га­ли у ово мје­сто. Имам 300 ова­ца и за­ми­сли­те са­мо ко­ли­ко је те­шко у ова­квим усло­ви­ма да их во­дим на ис­па­шу – ре­као је Бу­до Ву­ка­но­вић.

Ње­гов ком­ши­ја Ран­ко Ста­ма­то­вић ка­зао је да је из­го­вор над­ле­жни­ма уви­јек био исти - ра­до­ви су пре­ску­пи. Он ис­ти­че да су пр­во­бит­но ра­до­ви би­ли про­ци­је­ње­ни на 80 хи­ља­да, за­тим на 60 хи­ља­да.

- Ме­ђу­тим, струч­њак ко­јег смо ми ан­га­жо­ва­ли ка­зао је да би ра­до­ви на овој ди­о­ни­ци ко­шта­ли мак­си­мум 30 хи­ља­да. Ло­гич­но је да су пре­цје­њи­ва­ли ра­до­ве не би ли од­у­ста­ли од за­хтје­ва. На­рав­но да не­ће­мо од­у­ста­ти, при­је 39 го­ди­на сам са оцем кр­чио овај пут, остарх, а ас­фалт не до­че­ках – ре­као је Ста­ма­то­вић.

 

Во­ду обез­би­је­дио вла­ди­ка Ра­да

 

Мје­шта­ни Гор­њих Ро­га­ма до при­је пет го­ди­на ко­ри­сти­ли су во­ду из бу­на­ра ко­ји је стар пре­ко два ви­је­ка, ка­зао је Ран­ко Ста­ма­то­вић.

- По­зна­то је да је тај бу­нар гра­дио вла­ди­ка Ра­де за мје­шта­не Гор­њих Ро­га­ма. Он је очи­глед­но био по­след­њи Цр­но­го­рац ко­ји је во­дио ра­чу­на о на­ма. При­је пет го­ди­на бу­нар се об­ру­шио али ни­ко ни­је на­шао за сход­но да до­ђе и то по­пра­ви – ка­зао је Ста­ма­то­вић.

 

 

(ДАН, 30. 01. 2014.)