- Оно због че­га би се сва­ка од­го­вор­на „упра­ва” сти­дје­ла они ис­ти­чу да од 2011. го­ди­не рас­пи­су­ју тен­де­ре за про­је­кат. Пу­не три го­ди­не, ка­ко са­ми ка­жу, „град­ска упра­ва упор­но по­ку­ша­ва да на­ђе про­јек­тан­та”, а то им је, по­но­сно на­гла­ша­ва­ју, „је­дан од нај­ва­жни­јих при­о­ри­те­та”. Та­квим тем­пом и та­квом упор­но­шћу, из­гле­да из­во­ђа­ча би тра­жи­ли де­вет, а са­ма град­ња би тра­ја­ла два­де­сет се­дам го­ди­на. По­ми­сли­ло би се да има­ју на­мје­ру да на­пра­ве но­ву Ми­лан­ску Ска­лу или Сид­неј­ску опе­ру, па че­ка­ју да се по­ја­ви но­ви Ле Кор­би­зи­је да ис­пу­ни ви­со­ке естет­ске стан­дар­де тих иде­а­ли­ста и не­се­бич­них по­кло­ни­ка Та­ли­је. Да не за­бо­ра­ви­мо, ра­ди се о не­и­ма­ри­ма ко­ји већ го­ди­на­ма не успи­је­ва­ју да за­вр­ше згра­ду град­ског пар­ла­мен­та, ко­ји и да­ље тра­га­ју за про­јек­том или из­во­ђа­чем за обје­кат „Бо­ли­ћи”, ко­ји још ра­де про­јек­те за за­тво­ре­не или отво­ре­не ба­зе­не, и ко­ји ин­тен­зив­но „ства­ра­ју усло­ве за по­че­так из­град­ње” гран­ди­о­зног Ми­ле­ни­јум си­ти цен­тра, ври­јед­ног 270 ми­ли­о­на еура, ко­јим ће за­сје­ни­ти сјај Бурџ Ка­ли­фе. То су, та­ко­ђе, не­и­ма­ри ко­ји су пр­ви ка­мен те­ме­љац за град­ско по­зо­ри­ште, све ис­пи­ја­ју­ћи шам­па­њац, по­ста­ви­ли при­је 16 ље­та, 1998. го­ди­не, на мје­сту са­да­шње Упра­ве за ка­дро­ве - са­оп­штио је Ра­до­њић. 

Ра­до­њић на­во­ди да са­оп­ште­ње упра­ве Глав­ног гра­да са­мо по­твр­ђу­је ко­ли­ки је њи­хов пре­зир пре­ма кул­ту­ри, и пре­ма јав­но­сти.

- Уз то, по­ка­зу­ју и ко­ли­ко је њи­хо­во не­ра­зу­ми­је­ва­ње јед­ног од основ­них еле­ме­на­та са­вре­ме­не кул­ту­ре, а то је иро­ни­ја. Ка­да им не­ко, на­кон што су ви­зи­о­нар­ски до­пу­сти­ли да би­о­скоп Кул­ту­ра про­пад­не и на­кон што су га са сил­ним ен­ту­зи­ја­змом сру­ши­ли, ка­же да је „дје­ло­ва­ло да ће град­ња но­вог по­зо­ри­шта по­че­ти за пет, де­сет да­на”, он­да је ту за сва­ко­га иро­ни­ја очи­глед­на. За сва­ко­га, осим за под­го­рич­ке не­и­ма­ре. Још се усу­ђу­ју да, јав­но, го­во­ре о „озбиљ­но­сти” и „ра­зу­ми­је­ва­њу те­ме”. Опи­је­ни вла­шћу и при­ви­ле­ги­ја­ма, да­ле­ко од ре­ал­но­сти у ко­јој жи­ве гра­ђа­ни Под­го­ри­це, вла­сто­др­шци и не слу­те да се њи­хо­вој ба­ха­то­сти и нео­д­го­вор­но­сти крај не­у­мо­љи­во при­ми­че - за­кљу­чу­је Го­ран Ра­до­њић.

 

 

(ДАН, 20. 03. 2014.)