Представници Општине Даниловград данас ће положити вијенац у спомен-дому у Мартинићима и на тај начин обиљежити 218 година од знаменитог боја Црногораца против Турака. Не челу црногорске војске био је владика Петар Први Петровић Његош, док је Турке предводио Махмут-паша. Иако овај догађај изазива поштовање свих Бјелопавлића, он је и разлог дубоке подјеле у овом крају. Док представници локалне управе Мартнићку битку славе 11. јула, дио овдашње јавности то ради 24. јула. Локални властодршци засад нијесу ништа учинили да разријеше поменуте дилеме, већ и даље тјерају по своме и организује прославу 11. јула. И то упркос историјским подацима које већ годинама саопштава Перо Радоњић, одборник Нове српске демократије и кустос Завичајног музеја.
ОО Даниловград: Радоњић: ДПС уноси нове подјеле
– Локална власт већ годинама не жели да прославља Мартинићку битку када се она догодила, а то је празник Свете Јефимије. По црквеном календару, тај празник се слави 24., а не 11. јула. Даниловградски властодршци таквим понашањем уносе нове подјеле и онемогућавају да Мартинићку битку подједнако славе сви грађани Даниловграда. Локална власт је као обиљежје Мартинићке битке подигла обелиск, што није традиција српскога народа, јер се он одвајкада борио за крст и слободу – сматра Радоњић.
Поводом прославе Мартинићке битке вриједи истаћи да се 11. јула са правом истичу велике заслуге Светог Петра Цетињског за коначну побједу над Турцима, али се по правилу прећуткују дијелови његовог знаменитог говора Црногорцима уочи боја испред цркве у Слатини. У њему се при крају бесједе каже да у Црногорцима „неугашено српско срце куца и српска крвца лије”, али ти дијелови редовно се прескачу.
(ДАН, 11. 07. 2014.)