Не­кад је у при­вред­ним ко­лек­ти­ви­ма на под­руч­ју бе­ран­ске оп­шти­не ра­ди­ло бли­зу де­сет хи­ља­да рад­ни­ка, а да­нас их је са­мо неколико сто­ти­на. Број­ни по­го­ни из­гра­ђи­ва­ни у до­ба со­ци­ја­ли­зма већ ду­ги низ го­ди­на пре­пу­ште­ни су кон­стант­ном про­па­да­њу, док раз­ли­чи­те гру­пе и по­је­дин­ци од­но­се по­след­ње остат­ке фа­брич­ке имо­ви­не, про­да­ју­ћи је ка­сни­је у ста­ро гво­жђе. Са­мо Фа­бри­ка це­лу­ло­зе и па­пи­ра, ко­ја је за­тво­ре­на по­чет­ком де­ве­де­се­тих го­ди­на про­шлог ви­је­ка бро­ја­ла је бли­зу три хи­ља­де упо­сле­них. Ме­ђу бе­ран­ске при­вред­не ги­ган­те сва­ка­ко се убра­ја и Фа­бри­ка ко­же По­лим­ка ко­ја је до сте­ча­ја 1992. го­ди­не упо­шља­ва­ла око 750 рад­ни­ка. То­ли­ко упо­сле­них бро­јао је и Руд­ник мр­ког угља чи­ји су по­го­ни одав­но у ста­њу ми­ро­ва­ња. Те­шку суд­би­ну до­жи­вје­ла је и Ци­гла­на, као нај­ста­ри­ји при­вред­ни ко­лек­тив у Бе­ра­на­ма, а 2005. го­ди­не при­ва­ти­зо­ва­ло ју је пред­у­зе­ће Ка­тел из Под­го­ри­це. Ван функ­ци­је је и фа­бри­ка Гу­миг и Обо­дов по­гон на Ру­де­шу, за­тим ве­ли­ки број по­љо­при­вред­них за­дру­га, као и уго­сти­тељ­ских, тр­го­вин­ских и услу­жних пред­у­зе­ћа. При­ли­ком тран­сфор­ма­ци­је Шум­ског пред­у­зе­ћа без по­сла је остао зна­тан број рад­ни­ка, док је цје­ло­куп­на имо­ви­на АД Из­град­ња про­да­та фир­ми Тех­но­стар, а ве­ли­ки број рад­ни­ка про­гла­шен је тех­но­ло­шким ви­шком.