- На­жа­лост, осим то­га, ма­ло ће би­ти раз­ло­га за осми­јех јер од вла­сти фор­ми­ра­не на она­кав на­чин ни­шта до­бро се не мо­же оче­ки­ва­ти. На на­ма из Де­мо­крат­ског фрон­та је да по­ка­же­мо од­го­вор­ност и струч­ност, али при­је све­га да ин­си­сти­ра­мо на то­ме да се ми на­ла­зи­мо на су­прот­ној стра­ни од оних ко­ји ми­сле да је у по­ли­ти­ци до­зво­ље­но баш све и да за све што учи­не не­ће при­је или ка­сни­је сно­си­ти по­сље­ди­це – ре­као је Го­ран Ра­до­њић.

Што се ти­че ре­ви­зи­је по­сло­ва упра­ве Глав­ног гра­да, за ври­је­ме ман­да­та гра­до­на­чел­ни­ка Ми­о­ми­ра Му­го­ша Го­ран Ра­до­њић ка­же да по­сло­ва за ре­ви­зи­ју пак има до­ста. 

- На­рав­но да је мно­го то­га чи­ме би, да их има, сло­бод­ни и не­за­ви­сни др­жав­ни ор­га­ни тре­ба­ло да се по­за­ба­ве, не са­мо на ни­воу Под­го­ри­це и дру­гих гра­до­ва не­го и на ре­пу­блич­ком ни­воу. Де­мо­крат­ски фронт стал­но ука­зу­је на број­не зло­у­по­тре­бе, а на њих ука­зу­је и Европ­ска уни­ја. Но, не сми­је­мо при­хва­ти­ти тај ма­мац ДПС-СДП ко­а­ли­ци­је и за­бо­ра­ви­ти ка­ко је фор­ми­ра­на њи­хо­ва ло­кал­на упра­ва. Уоста­лом, шта зна­чи та­ква ини­ци­ја­ти­ва ко­ју на­ја­вљу­је СДП? Она би тре­ба­ло да до­ла­зи из сум­ње да је прет­ход­на власт чи­ни­ла не­што не­за­ко­ни­то. Ка­ко су он­да би­ли за­јед­но са тим љу­ди­ма и том по­ли­ти­ком го­ди­на­ма, а у Под­го­ри­ци све до по­ло­ви­не про­шлог ман­да­та –ка­зао је Ра­до­њић.

Још ва­жни­је, от­куд сад са њи­ма опет у ко­а­ли­ци­ји пи­та се Го­ран Ра­до­њић.

- Ни­је ваљ­да да је то у шта сум­ња­ју ра­дио са­мо је­дан чо­вјек и са­мо пар го­ди­на док је СДП био ван вла­сти у Под­го­ри­ци. По­ква­рио се на­јед­ном због ра­стан­ка од ста­рих парт­не­ра, шта ли. А све и да на­ђу по­твр­ду за зло­у­по­тре­бе и кр­ше­ње за­ко­на, вје­ру­је ли ико да ће због то­га ко­а­ли­ци­ја би­ти рас­ки­ну­та, што би тре­ба­ло да бу­де нор­мал­но да код јед­них или дру­гих по­сто­ји има­ло од­го­вор­но­сти? Нај­зад, ни­је ли иде­ја о фор­ми­ра­њу ко­ми­си­је јав­но при­зна­ње да су ин­сти­ту­ци­је за­ро­бље­не, да не­ма ни­шта од вла­да­ви­не пра­ва ко­ју ДПС и СДП на­вод­но гра­де већ ви­ше од де­це­ни­ју и по? Че­му ко­ми­си­ја ако прав­ни си­стем функ­ци­о­ни­ше? Ра­ди се, да­кле, о про­вид­ном три­ку, дим­ној за­вје­си ко­ја тре­ба да ка­на­ли­ше оправ­да­ни ре­волт гра­ђа­на због из­бор­не пре­ва­ре и да га пре­ве­де у за­бо­рав. Ме­тод је одав­но по­знат, а већ је ис­про­бан и код нас ви­ше пу­та: кад не­што же­лиш да за­та­шкаш, фор­ми­рај пар­ла­мен­тар­ну ко­ми­си­ју – на­во­ди он.

По­сле то­ли­ко те­шких ри­је­чи ко­је су јав­но јед­ни о дру­ги­ма из­го­ва­ра­ли, на­но­во про­на­ђе­на љу­бав из­ме­ђу ДПС и СДП чи­ни да пи­та­ње о ис­трај­но­сти јед­них или дру­гих гу­би сми­сао ис­та­као је Го­ран Ра­до­њић од­го­ва­ра­ју­ћи на пи­та­ње да ли оче­ку­је да СДП и Ђор­ђе Су­хих као шеф пар­ла­мен­та ис­тра­ју у оцје­ни да на че­лу ан­кет­ног од­бо­ра за ре­ви­зи­ју бу­де пред­став­ник опо­зи­ци­је.

- Не­прин­ци­пи­јел­ност су до са­да по­ка­за­ли мно­го пу­та, али, чи­ни се, ни­ка­да та­ко отво­ре­но и не­дво­сми­сле­но као у чи­та­вој игри око ло­кал­них из­бо­ра. Та ини­ци­ја­ти­ва слу­жи да по­кри­је из­бор­не зло­у­по­тре­бе, на­кон то­га пре­ва­ру би­ра­ча и, на кра­ју, не­ле­гал­но ста­ње у ко­ме не­ко узур­пи­ра мје­се­ци­ма функ­ци­ју гра­до­на­чел­ни­ка и јав­но кр­ши за­кон. Умје­сто да се при­хва­ти од­го­вор­ност због све­га то­га, гра­ђа­не тре­ба за­ба­ви­ти не­ка­квом ко­ми­си­јом ко­ја ни­је ни на ви­ди­ку. Ако и бу­де не­кад на­пра­вље­на, нај­ви­ше што мо­же до­ни­је­ти је­сте не­ка вр­ста тех­нич­ког из­вје­шта­ја, као што смо већ ви­дје­ли у Скуп­шти­ни Цр­не Го­ре – са­оп­штио је Го­ран Ра­до­њић.

 

 

На­мјер­но оста­ви­ли прав­не пра­зни­не

 

Про­те­кли из­бо­ри и све што их је пра­ти­ло по­ка­за­ло су ка­кви су на­ши за­ко­ни, ко­ли­ко је у њи­ма не­пре­ци­зно­сти, дво­сми­сле­но­сти, не­ка­да и ди­рект­не ко­ли­зи­је, на­ста­вља Ра­до­њић, освр­ћу­ћи се на си­ту­а­ци­ју у ко­јој су ДПС и СДП уна­при­јед по­ди­је­ли­ли функ­ци­је у упра­ви и јав­ним слу­жба­ма за рад­на мје­ста за ко­ја је пред­ви­ђен јав­ни кон­курс.

- Те­шко је по­вје­ро­ва­ти да су све те за­вр­зла­ме слу­чај­не, од­но­сно, да се те на­вод­не прав­не пра­зни­не не оста­вља­ју на­мјер­но ка­ко би се он­да ту­ма­чи­ле пре­ма по­тре­би. Та­ко је и са функ­ци­о­ни­са­њем ло­кал­не упра­ве. Не по­сто­ји за­кон­ски ни­ти под­за­кон­ски про­пис ко­јим се уре­ђу­је на­чин би­ра­ња ор­га­на упра­вља­ња и ор­га­на ру­ко­во­ђе­ња јав­них слу­жби, већ се он по­је­ди­нач­но уре­ђу­је ста­ту­ти­ма. Ни­гдје не по­сто­ји ни си­сте­ма­ти­зо­ван или збир­но при­ка­зан спи­сак по­ли­тич­ких, про­фе­си­о­нал­них и дру­гих мје­ста у ло­кал­ним ор­га­ни­ма. Ни­гдје, осим код вла­да­ју­ћих стра­на­ка кад поч­не по­дје­ла пли­је­на. Као и у мно­гим дру­гим слу­ча­је­ви­ма, и код ди­је­ље­ња функ­ци­ја ра­ди се о дво­лич­но­сти. На јед­ној стра­ни јав­ни кон­кур­си, ка­ко би се Евро­пи при­ка­за­ло да по­сто­ји де­мо­крат­ска про­це­ду­ра, а на дру­гој стра­ни уна­при­јед по­ста­вље­ни пар­тиј­ски функ­ци­о­не­ри. Све за­ла­жу­ћи се за „про­фе­си­о­на­ли­за­ци­ју” и „де­по­ли­ти­за­ци­ју”. У са­да­шњој си­ту­а­ци­ји те­шко је ура­ди­ти ви­ше од ука­зи­ва­ња на те по­ја­ве ка­ко би њи­хо­вим кре­а­то­ри­ма гра­ђа­ни у још ве­ћем бро­ју окре­ну­ли ле­ђа – за­кљу­чу­је шеф клу­ба од­бор­ни­ка ДФ-а.

 

 

(ДАН, 06. 10. 2014.)