Боравећи 24. новембра, поводом Дана општине, у Бару Филип Вујановић је оцијенио како је парадокс да општина са тако великим потенцијалима има дуговања која се процјењују на око 30 милиона еура.
– У години када је претходни предсједник општине преузимао функцију у каси града Бара било је и вишка пара – казао је Вујановић, додајући да нико није заштићен од закона. Том изјавом Вујановић је због дуговања локалне управе индиректно прозвао бившег предсједника општине Жарка Павићевића. И актуелни предсједник општине др Зоран Срзентић на сједници локалног парламента, одржаној у четвртак, 27. новембра, саопштио је да су задужења Општине Бар нешто преко 31 милион еура и додао да у тај дуг не улази 11.380.000 еура неповучених средстава из кредита КWФ банке, која се налазе у Министарству финансија.
– То нијесу потрошена средства, тако да је укупни стварни дуг који доспијева на наплату 19.994.478 еура – казао је Срзентић.
Одборник Демократског фронта и НОВЕ Александар Ракочевић каже да је за похвалу што је напокон неко из државне власти признао да су тврдње ДФ-а о вртоглавој висини дуга барске општине болно истините.
– Међутим, иако се ово признање чуло директно из уста актуелног узурпатора функције предсједника државе Филипа Вујановића, факат је да грађани Бара неће имати никакве користи од његове накнадне искрености будући да више ништа не може утицати на нашу сиву збиљу и цифру од 32 милиона еура, која, по свој прилици, није коначна. Поставља се питање гдје је Вујановић био протеклих осам година да, као што то чини предсједник свих грађана, ослушне и опозиционе редове из којих су се на вријеме чула упозорења, па да о некој од минулих новембарских свечаности укаже на парадоксалност суманутог задуживања богате барске општине? Сјећам се времена када је Вујановић по Бару свечано отварао имагинарне ТВ куће, хвалио предузимљивост и способност претходне локалне власти, али се не сјећам да је икад изразио забринутост за стање у барском трезору. А да ли су „безобразних” 32 милиона еура дуга од јуче – пита Ракочевић и додаје како „Вујановић сада тобож долази у Бар као вјесник правде, да нагласи да нема недодирљивих, и да ће сав терет ове тешке ситуације бити окачен о врат последњем који је, ступајући на функцију предсједника, у каси општине затекао мањак”.
Његов колега Дејан Ђуровић оцијенио је неприхватљивом чињеницу да се дуг, који је био евидентан, толико времена крио ако се није чекало да прођу локални избори и грађани још једном изманипулишу.
– Дефинитивно да је за оволики дуг највећи кривац бивши предсједник општине Жарко Павићевић, али и комплетан руководећи тим који је био на челу Општине. Нијесам сигуран да понизни однос који је имало бивше руководство општине према „врху из Подгорице” и министрима није увећало тај дуг. А како и колико су они спремни да „помогну” могло се видјети из изјаве министра Жугића да ће предложити Влади да дио дугова општине конвертује кроз функционалну имовину. А то заправо значи да ће Влада одузети један дио имовине (на примјер зграду тзв. Црвене банке или нешто друго) и тако помоћи у превазилажењу проблема. Мора се признати, великодушно и од министра и од Владе – каже Ђуровић и додаје да је Филип Вујановић извршио и извјестан притисак на Општину намећући рјешење за смањење дуга, тако што ће се продајти Краљичина плажа и тако умањити дуг за девет милиона, „буџет учинити врло ликвидним, те обезбиједити да се настави даљи развој”.
– Такође, још један детаљ са недавне посјете Филипа Вујановића, који је, прије бих рекао намјерно превидио закон, и то „упаковао” у наводно незнање. И да се прода Краљичина плажа (а против продаје су грађани Бара, опозиција и чак СДП) та средства се не могу користити за враћање дугова, јер је у закону јасно дефинисано у које сврхе се она могу употријебити. По закону о уређењу простора и изградњи објеката у члану 66 и 67 јасно пише да се „средства од надокнаде уплаћују на посебан рачун буџета јединице локалне самоуправе, и могу се користити само за припрему и комунално опремање грађевинског земљишта на простору на којем се објекат ради” – наглашава Ђуровић.
Продаја Краљичине плаже као соломонско рјешење
– Наравно, Вујановић није пропустио да протури своје виђење рјешења настале кризе, соломонски сугеришући да треба продати Краљичину плажу и покрити трећину дуга. Према његовим ријечима, истина је једна, а она гласи да је дуг Општине Бар перманентно растао годинама током којих капитални буџет није реализован ниједном, док је Општина у широком обиму преузимала обавезе посрнуле фирме свог бившег предсједника и сервисирала скупе предизборне пројекте ДПС-а у сивој зони, све без знања и одлука Скупштине општине. Подсјећам да је истина и то да је Павићевић за свој други мандат предложен и изабран у јеку афера чији је био актер, да су из ДПС-а тада чак и признали да су околности под којима се бира предсједник општине „ненормалне” и незамисливе у развијеним европским демократијама, тако да ни одговорност не може бити само Павићевићева, већ сваког понаособ у барском ДПС-у, укључујући и актуелног предсједника општине и шефа те партије у Бару – истиче Ракочевић.
(ДАН, 30. 11. 2014.)