– То шта се по­след­њих го­ди­на де­ша­ва­ло са на­шим шу­ма­ма под­сје­ћа на сво­је­вр­сну ка­сап­ни­цу. Кон­це­си­је на шу­ме до­би­ја­ју углав­ном они иза ко­јих сто­је моћ­ни­ци из ДПС-а и СДП-а. Та­ко се не­ми­ло­срд­ном екс­пло­а­та­ци­јом дрв­не ма­се ку­пу­ју би­ра­чи ко­ји на из­бо­ри­ма по­др­жа­ва­ју вла­да­ју­ћу струк­ту­ру у Цр­ној Го­ри. Сва­ка­ко да нај­ви­ше при­хо­да оства­ру­ју при­ви­ле­го­ва­ни кон­це­си­о­на­ри, али се по утвр­ђе­ним ше­ма­ма и обич­ним гла­са­чи­ма ДПС-а и СДП-а омо­гу­ћа­ва да на не­ле­га­лан на­чин до­ла­зе до од­ре­ђе­них ко­ли­чи­на дрв­не ма­се. Ра­ди се о кла­сич­ним при­мје­ри­ма афе­ре „Сни­мак”, од­но­сно афе­ре „Бал­ван” ка­да су шу­ме у пи­та­њу, у ко­ју је укљу­че­но мно­штво љу­ди, по­чев од обич­них лу­га­ра и ак­ти­ви­ста ДПС-а, па све до оних ко­ји за­у­зи­ма­ју од­го­вор­на мје­ста у Вла­ди Цр­не Го­ре. Све то ука­зу­је да се знат­не ко­ли­чи­не др­ве­та тран­спор­ту­ју и про­да­ју ми­мо ле­гал­них то­ко­ва, та­ко да ло­кал­на упра­ва го­ди­на­ма оства­ри­је ма­ле при­хо­де од кон­це­си­ја на шу­ме. Из тог раз­ло­га ко­а­ли­ци­ја „Здра­во Бе­ра­не” не­ће по­др­жа­ти по­ну­ђе­ну ин­фор­ма­ци­ју о уз­го­ју и сје­чи шу­ма на под­руч­ју оп­шти­не Бе­ра­не за 2014. го­ди­ну – по­ру­чио је Ки­ко­вић.

У Стра­те­шком пла­ну раз­во­ја за пе­ри­од од 2012. до 2017. го­ди­не на­во­ди се да је оп­шти­на Бе­ра­не, за­хва­та­ју­ћи по­вр­ши­ну од 717 ки­ло­ме­та­ра ква­драт­них, јед­на од нај­си­ро­ма­шни­јих у Цр­ној Го­ри. Ин­декс раз­ви­је­но­сти оп­шти­не Бе­ра­не из­но­си 62,95, што зна­чи да за при­бли­жно 37 по­е­на за­о­ста­је за цр­но­гор­ским про­сје­ком. Тај не­га­тив­ни сал­до пр­о­те­же се из го­ди­не у го­ди­ну иако 37 од­сто те­ри­то­ри­је оп­шти­на Бе­ра­не по­кри­ва­ју шу­ме, као нај­зна­чај­ни­ји раз­вој­ни ре­сурс. Дрв­на ма­са на том про­сто­ру се про­цје­њу­је на око пет ми­ли­о­на ме­та­ра куб­них, с тим што, пре­ма рас­по­ло­жи­вим по­да­ци­ма, го­ди­шње сје­ча из­но­си пре­ко 40.000 ку­би­ка. Од то­га, гле­да­ју­ћи зва­нич­ну ста­ти­сти­ку, кон­це­си­о­на­ри ко­ји­ма су шу­ме да­те на ду­го­роч­но ко­ри­шће­ње од се­дам до де­сет го­ди­на го­ди­шње по­си­је­ку ви­ше око 30.000 ме­та­ра куб­них дрв­не ма­се, што од­го­ва­ра ври­јед­но­сти од не­ко­ли­ко ми­ли­о­на еура. По утвр­ђе­ним про­пи­си­ма, ко­ји су би­ли на сна­зи до при­је три го­ди­не, ло­кал­не упра­ве је на име кон­це­си­ја на шу­ме сле­до­ва­ло 30 од­сто при­хо­да. За­кон је у ме­ђу­вре­ме­ну пре­и­на­чен чи­ме је оп­шти­на­ма до­ди­је­ље­но 70 од­сто при­хо­да по том осно­ву. И по­ред то­га из ло­кал­не упра­ве са­оп­шта­ва­ју да је Оп­шти­на Бе­ра­не ове го­ди­не на име кон­це­си­ја за шу­ме при­хо­до­ва­ла све­га 225.000 еура. 

И док од­го­вор­ни из Упра­ве за шу­ме твр­де да је то не­ки ре­ал­ни из­нос до ко­јег се до­шло на осно­ву утвр­ђе­не об­ра­чун­ске ме­то­до­ло­ги­је, Ки­ко­вић сма­тра да у ци­је­лој при­чи при­ви­ле­го­ва­ни моћ­ни­ци пу­не џе­по­ве, а да се ло­кал­ним за­јед­ни­ца­ма опре­дје­љу­ју за­не­мар­љи­ва сред­ства у од­но­су на оства­ре­не при­хо­де.

– Да има сре­ће у овој др­жа­ви сва­ка оп­шти­на би тре­ба­ло да рас­по­ла­же и упра­вља шу­ма­ма и оста­лим при­род­ним бо­гат­стви­ма ко­ја се на­ла­зе на ње­ној те­ри­то­ри­ји, а не да то ра­де љу­ди из под­го­рич­ког цен­та мо­ћи. Ме­ђу­тим, сми­шљен је та­кав си­стем да се пре­ко екс­пло­а­та­ци­је шу­ма бо­га­ти још ви­ше бо­га­те, а да ло­кал­не за­јед­ни­це оста­ју ке­рат­ких ру­ка­ва. За­то се, из­ме­ђу оста­лог, Бе­ра­не да­нас на­ла­зи на са­мом за­че­љу по сте­пе­ну раз­ви­је­но­сти. По­губ­но је то што се пар­тиј­ским по­слу­шни­ци­ма, ко­ји без ика­кве еви­ден­ци­је и кон­тро­ле кон­стант­но вр­ше бес­прав­ну сје­чу, гле­да кроз пр­сте, а си­ро­ти­ња за јед­но по­сје­че­но ста­бло ша­ље у за­твор. Та си­ро­ти­ња мо­же да се спа­си за­тво­ра са­мо ако гла­са ДПС и СДП. Све то го­во­ри да би тре­ба­ло спро­во­ди­ти пот­пу­но дру­га­чи­ју ка­зне­ну по­ли­ти­ку ако се не­га­тив­ним по­ја­ва­ма у ди­је­лу упра­вља­ња и га­здо­ва­ња шу­ма­ма же­ли ста­ти на крај – сма­тра Ки­ко­вић.

 

 

Ту­ри­сти згра­ну­ти 

 

Ки­ко­вић ис­ти­че да је за­хва­љу­ју­ћи не­план­ском и не­ра­ци­о­нал­ном га­здо­ва­њу шу­ма­ма, по­ред са­о­бра­ћај­ни­ца, уве­ли­ко де­ва­сти­ран и на­ру­шен при­род­ни ам­би­јент пла­нин­ских ље­по­ти­ца на сје­ве­ру Цр­не Го­ре.

– Не­план­ска и не­ми­ло­срд­на сје­ча и екс­пло­а­та­ци­ја нај­ква­ли­тет­ни­јег др­ве­та са про­сто­ра Ко­мо­ва и Бје­ла­си­це оста­ви­ла је пра­ву пу­стош у ци­је­лом ре­ги­о­ну. То, по­ред огром­не ште­те, оста­вља по­ра­жа­ва­ју­ћи ути­сак на ту­ри­сте ко­ји у ве­ли­ком бро­ју то­ком го­ди­не про­кр­ста­ре овим пред­је­ли­ма. Они су про­сто згра­ну­ти и не мо­гу чу­дом да се на­чу­де да се то де­ша­ва у јед­ној зе­мљи ко­ја твр­ди да је еко­ло­шка. По­губ­но је што се све то ра­ди на­о­чи­глед оних ко­ји су за­ду­же­ни за за­шти­ту шум­ског и дру­гог при­род­ног бо­гат­ства – ка­же Ки­ко­вић.

 

 

Шум­ска ма­фи­ја крч­ми ту­ђу дје­до­ви­ну

 

Ки­ко­вић на­во­ди да по­се­бан про­блем има­ју бив­ши вла­сни­ци шу­ма ко­ји не успи­је­ва­ју да по­вра­те сво­је по­сје­де од­у­зе­те ра­зним раз­гра­ни­че­њи­ма по­сли­је Дру­гог свјет­ског ра­та.

– Бив­ши вла­сни­ци шу­ма и шум­ског зе­мљи­шта де­це­ни­ја­ма не мо­гу да оства­ре сво­ја пра­ва и по­вра­те оно што је би­ло њи­хо­во, не­го на тим пар­це­ла­ма и да­ље не­ко дру­ги вр­ши не­ми­ло­срд­ну сје­чу. Зна­чи, не­чи­ју дје­до­ви­ну крч­ми шум­ска ма­фи­ја, док над­ле­жне ин­сти­ту­цу­је пред та­квом по­ја­вом за­тва­ра­ју очи. То је за­и­ста по­ра­жа­ва­ју­ћа чи­ње­ни­ца ко­ја још ви­ше по­спје­шу­је не­ра­ци­о­нал­ну екс­пло­та­ци­ју при­род­них бла­го­де­ти – на­во­ди Ки­ко­вић.

  

 

(ДАН, 27. 12. 2014.)