-Скуп­штин­ску ве­ћи­ну вла­да­ју­ће ко­а­ли­ци­је у про­те­клом пе­ри­о­ду оби­ље­жи­ле су злу­по­тре­бе при­ли­ком хи­пер­про­дук­ци­је из­мје­на и до­пу­на ур­ба­ни­стич­ких пла­но­ва. Стал­но се при­сту­па из­мје­на­ма и до­пу­на­ма ве­ли­ког бро­ја план­ских до­ку­ме­на­та, а то је по­ка­за­тељ не­план­ског и ад хок при­сту­па. Пла­но­ви се при­ла­го­ђа­ва­ју ин­те­ре­си­ма ин­ве­сти­то­ра, ко­ји­ма се из­ла­зи у су­срет нај­че­шће без осно­ва - ре­као је Бе­шо­вић. 

Иако је у Скуп­шти­ни Глав­ног гра­да усво­јен ло­кал­ни план за за­шти­ту жи­вот­не сре­ди­не, ка­ко на­во­ди Бе­шо­вић, под­го­рич­ка власт за­тва­ра очи пред пра­вим ста­њем из те обла­сти. 

-Као ло­ше при­мје­ре ак­ци­је уни­шта­ва­ња зе­ле­них по­вр­ши­на мо­же­мо на­ве­сти укла­ња­ње ли­па и пла­та­на у Хер­це­го­вач­кој ули­ци, дра­стич­но сма­ње­ње То­ло­шке шу­ме, про­ши­ре­ње Ули­це Стан­ка Дра­го­је­ви­ћа на уштрб Ње­го­ше­вог пар­ка, сје­ча ста­ба­ла у Кара­ђор­ђе­вом пар­ку. На­да­ље, парк Кру­ше­вац, не­ка­да елит­ни дио Под­го­ри­це са исто­риј­ским спо­ме­ни­ком Двор­цем Пе­тро­ви­ћа и двор­ском цр­квом, је­дан од нај­љеп­ших ам­би­је­на­та Глав­ног гра­да по­чео је да се на­ру­ша­ва и свео се на све­га не­ко­ло­ко де­се­ти­на ста­ба­ла. Бр­до Го­ри­ца, сим­бол Под­го­ри­це, сва­ка­ко је нај­зна­чај­ни „фил­тер” гра­да, чи­ји је парк у зна­чај­ној мје­ри ур­ба­ни­за­ци­јом де­ва­сти­ран а са­мим тим и сма­ње­не функ­ци­је ко­је она има. Ово су са­мо не­ки од при­мје­ра ко­ли­ко је то­га уни­ште­но, ге­не­ра­ци­је и ге­не­ра­ци­је су вре­ме­ном иза нас ула­га­ле свој труд и са­де­ћи др­ве­ће опле­ме­њи­ва­ле овај град, да би на­жа­лост, да­нас град­ске вла­сти до­но­ше­њем ве­ћи­не ур­ба­ни­стич­ких пла­но­ва мно­го то­га угро­зи­ли. Ће­мов­ско по­ље у ди­је­лу иза но­вих ста­ди­о­на има по­тен­ци­јал да бу­де је­дан при­сто­јан парк, али умје­сто спорт­ских ста­за и мо­би­ли­ја­ра, на­жа­лост, сме­ће по­кри­ва сва­ки ква­драт­ни ме­тар зе­ле­не по­вр­ши­не - на­во­ди Бе­шо­вић.

 

 

(ДАН, 29. 04. 2015.)