Су­де­ћи пре­ма ви­зу­ел­ном из­гле­ду Ник­ши­ћа те­шко да би се мо­гло кон­ста­то­ва­ти да у том гра­ду већ го­ди­на­ма уна­зад вла­да те­шка со­цио-еко­ном­ска си­ту­а­ци­ја. Екс­пан­зи­ја гра­ђе­ви­нар­ства на го­то­во свим ло­ка­ци­ја­ма ужег и ши­рег град­ског је­згра над­вла­да­ла је муч­не при­че ви­ше од три хи­ља­де рад­ни­ка ко­ји су оста­ли без по­сла у по­след­ње че­ти­ри го­ди­не. Стра­те­шки парт­не­ри под пла­штом еко­ном­ске кри­зе уки­да­ли су рад­на мје­ста, углав­ном за­тва­ра­ју­ћи и пред­у­зе­ћа, оста­вља­ју­ћи иза се­бе на сто­ти­не ми­ли­о­не еура не­из­ми­ре­них по­тра­жи­ва­ња. Те не­ста­ле па­ре очи­глед­но су се пре­то­чи­ле у по­слов­но-стам­бе­не објек­те у ко­ји­ма се оси­ро­ма­ше­ним рад­ни­ци­ма ну­де по­сло­ви гра­ђе­ви­на­ра, уго­сти­те­ља и тр­го­ва­ца, али и стам­бе­не је­ди­ни­це.